Mirko Škiljević

Kratki osvrt na roman NACRTAJ MI ČEKANJE Vladanke Cvetković

nirkoskiljevic | 17 Avgust, 2022 20:45

Već sam naslov roman NACRTAJ MI ČEKANJE Vladanke Cvetković objavljen 2022 u izdanju LIBERLANDA, u stilu zen koana nagoveštava višeslojnost dela. Priča prati živote tri drugarice Tamare, Vukice i Mirjam. Uloga narotora pripala je Vukici koja revnosno zapisuje dogodovštine svojih drugarica ali se izjašnjava i o sebi.

I pored toga što se radi o literarnom delu koji pored horizontalne, narativne ima i saznajnu ravan, ovaj kratki osvrt se neće baviti navedenim kvalitetima već onim što prosijava između redova, onim što predhodi i jednom i drugom, odnosno o vertikalno spoznajnoj ravani. Naime, pošto se u najopštijem smislu sila definiše kao uticaj koji izaziva kretanje, kao ono što pokreće, sudbine junjakinja proizilaze iz vezanosti za “sile”, koje kreiraju stvarnost nepogrešivo stvarajući okolnosti i situacije koje naknadno, osvrtom unazad prepoznaju kao sopstvenu sudbinu.

U skoro svim duhovnim školama kao glavna prepreka oslobođenja od tereta sudbine pominje se vezanost a to se pre svega odnosi na tri “sile” koje prožimaju svako ljudsko biće. Opisno, te “sile” možemo predstaviti kao zbunjenost, elementarno neznanje, odnosi se na znanje o sebi, zatim strast bez koje se ništa ne može pokrenuti ili stvoriti, i vrlina, mudrost bez koje nema učenja i napredovanja u bilo čemu a pogotovu ne u osveštavanju sopstvene prave prirode i konačno samospoznaje. No, nevolja je u tome što one nisu ravnomerno prisutne već je uvek jedna dominantna a ostale dve je podupiru. Tek očitavanjem kroz lična iskustva i uvide može se odgonetnuti šta je u pojedincu dominantno a šta latentno što Vladanka vešto kombinuje, time oživljava karaktere junakinja i njihovim uvidima daje verodostojnost i životnost.

Tamara, ide iz avanture u avanturu, do zadnjeg daha žudeći za ljubavlju koju je poistovetila sa seksom što nam, uzgred budi rečeno, aktuelni narativ sa svih strana sugeriše, ali je ne nalazi ni u jednom partneru. Istina, doživljava privremenu hedonističku sreću i zadovoljstvo ali ne i trajno zadovoljenje i, što je još poraznije, vremenom postaje sve nezadovoljnija jer ljubav traži izvan sebe, u drugom a ona se, kao i u svakome od nas, nalazi u njoj samoj te je “sila” strasti, po svojoj prirodi vatrena, jednostavno sagorela. Dodeše, u jednom trenutku preispituje odnos prema suprotnom polu kao i odnos seksa i ljubavi. Time osveštava nedostak znanja o sebi ali pored jasnih uvida ne pridržava se naloga mudrosti već prihvata sebe onakvom kakva jeste čime se prepušta “sili” strasti koja joj kreira sudbinu. Napušta svet u najboljim godinama kada saznanjima stečenim kroz iskustvo življenja a Tamara ga je imala na pretek, da što-šta učiniti i život usmeriti u pravom smeru.

Mirjam, nakon lične tragedije kojoj nije uspela da sagleda ni uzroke ni samo izvršenje, skrhana bolom, tugom i patnjom, neprestrano okrenuta prošlošću, kako bi “stekla sebe” preduzima putavenje u zemlju i mesta stradanja naroda kome po majci pripada a po povratku osećajući dug prema narodu kome po ocu pripada obilazi sveta mesta očevog naroda kako bi pronašla “svoju drugu polovinu” čime doista pronalzi izvesnu utehu ali ne i sopstvenu suštinu te već postavljenom temeljnom pitanju: ko sam? pridodaje pitanje: šta sam? A to su pitanja na koja se ne očekuje konkretan odtgvor ali je njihovo postavljanje neophodno jer pažnju sa spoljašnjeg okreće prema unutrašnjem. Dakle, početna zbunjenost, elementrano neznanje, pokreće junakinju na putovanja na kojima se povezuje sa mudrošću, te se okreće sebi i propitivanjem saznaje ono za čim traga.

Vukica, razmišljanjima o smislu života, trezveno sagledava filozofske i psihološke koncepte koje ne potvrđuje ličnim iskustvom a kako je neposredno iskustvo jedino pravo znanje, od posredne mudrosti nema vajnu korist. Usput, zapisuje događaje iz života svojih drugaraica i druženja sa nijma, pre svega sa Tamarom kojoj potajno zavidi što u jednom trenutku govoreći o sebi i priznaje. No, kako je mudrost po svojoj prirodi hladna, odvaja je od prepuštanja avanturi življenja i sticanja sopstvenih iskustava što, iz potrebe da pronikne u njegovu tajnu intuitivno nadomešćuje beležeći dogodovštine svojih drugarica. Ali, tajna se ne otkriva. A ono što se otkriva jeste čovekova nedovoljnost obuhvatanja nečega tako kompleksnog kao što je život već samo svedočenje o proživljenom i prihvatanje da je onakav kakav i treba da bude: “haotičan, zamoran, euforičan, sa svim greškama i tugama, smehom i svojim iznenadnim i nepredvidivim radostima”.

A kako iskustva, saznanja i uvidi ne znači i usvajanje i vladanje u skladu sa njihovim porukama kao što je slučaj sa Tamarom, priča se završava bez decidnog odgovora da li su Mirjam i Vukica dosegle tačku razvezivanja od “sila” koje su ih vodile kroz život i tako sebe izvele izvan lanca uzročno posledičnih odnosa, tj. nesvesnog stvaranja sudbine što je i cilj i svrha življenja. Međutim, to nimalo ne umanjuje vrednost dela. Naprotiv, podstiče čitaoca na sopstveno istraživanje i naknadno isčitavanje inspitativnih stranica.

Ispisan pesnički neusiljenim manirom roman NACRTAJ MI ČEKANJE Vladanke Cvetković nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Ženski deo čitalačke publike će neizmerno uživati u opisima i iskrenim iskazima koje možda i same imaju ali usled diktata tabua kulturološke senke potiskuju a muški, bez obzira na iskustvo u odnosima sa suprotnim polom, imaće priliku nešto i da sazna i da nauči.

Mirko Škiljević