Mirko Škiljević

Mirko Škiljević, rođen 1959god. u Beogradu. Romansijer, pripovedač i esejista. Živi i radi u Beogradu. 2011.objavljen roman NAREDNI ĆE BITI BOLJI 2014.objavljen roman MOGU TO I JA! 2017.objavljen roman I PRE I POSLE 2020. objavljen roman BES, LJUBAV I UTEHA

„Znam ko nisam“ – književni prikaz

nirkoskiljevic | 24 Novembar, 2021 21:10

Mirko Škiljević je znalački oblikovao sadržinu romana „ Bes, ljubav i uteha“, unoseći i jednu vrstu ključa za njegovo čitanje. Pisac vešto barata materijom romana, a istovremeno i psihologijom čitaoca. Zahvaljujući pomenutom ključu, on nam otvara mogućnost da knjigu čitamo od početka do kraja ili od kraja do početka. Time neodoljivo podseća na Milorada Pavića koji je voleo da uključuje čitaoce u aktivnije čitanje svojih knjiga, jer ste njegovo delo mogli da čitate kao da rešavate kao ukrštenicu ili ste birali muški ili ženski primerak.

Mislim da je namera pisca ovog romana bila slična, da pripovedanje izmesti iz njegove linearnosti, da zaintrigira čitaoca i stavi ga u poziciju da odabere sopstvenu mapu čitanja. Možete uzeti ključ sa kraja knjige i polako otključavati podsvest, svest junaka, socijalno okruženje u kome živi i kreće se, a možda ćete čitati od početka i prolaziti kroz taj lavirint zamišljen od snova i zbilje, od privida, želja, utehe, uspona i padova. Izbor je na vama i svaki je dobar. Na taj način autor postiže da će gotovo svaki čitalac pročitati knjigu najmanje dva puta, a to znači da će je dobro proučiti i zapamtiti.

Mirko Škiljević piše britko, duhovito, moderno, precizno opisuje i oblikuje svoje likove. Roman je obogaćen jasno iznijansiranim mislima o stvarnom, svakodnevnom životu. Radnju romana je postavio kao slikar perspektive slike, kako bi delo dobilo dubinu i navelo čitaoca da učestvuje u radnji, i da se poistoveti sa junacima romana.

U prvom planu i perspektivi je glavni junak koji nakon trauma iz detinjstva koje je delimično proveo u domu, doživljava i izdaju voljene žene. On se odriče se predjašnjeg života, napušta posao i odlazi u skrovište za beskućnike. Želi da dotakne dno života i društvene lestvice. To je njegov beg od stvarnosti. Ali, tek kada se život ogoli i kada te zaboli, tek onda se može shvatiti da se u ovom surovom svetu ništa ne dobija i ne zadržava lako. Jožef zapravo nikada nije vodio život, gledao je samo da izvuče korist i u tome je uspevao. A kroz život ga je vodila njegova žena Nada. Analizirajući sebe shvata da je živeo prazan život, bez cilja, bez samopouzdanja. U svemu je gledao da ugodi Nadi.

Nakon što je Jozef spasio mladu ženu od napasnika u skrovištu, pisac otvara drugu perspektivu i stavlja je u kontekst snova, snovidjenja i Mitske zemlje kao pandan onome što proživljava junak, kako bi došao do saznanja „Ko sam ja“’ ili „Ko nisam ja?“ U tom snu Marija je boginja Uteha koja je u ovaj svet sišla da nadje dokaz da njene moći neće biti upotrebljene u sebične svrhe. I našla je njega, kao idealnog, čoveka bez karaktera, koji tek treba da se oblikuje. Jožef je želeo da nadje sebe, da sazna ko je on u stvari, ima li osećanja, iskrenosi, dušu, ili je i dalje sebičan. Zato je zapisivao i pratio tokove misli sve što mu se dešava , nadajući se da će otkriti, gde je grešio i izgubio smisao života i dostojanstvo.

Snovi, osećanja i misli junaka preuzeli su primat u ovom romanu. Polako počinju da mu se nižu snovi i snovidjenja. On sve manje razlikuje san i javu, jer mu se gotovo sve doživljeno tokom dana javlja u snu, razlika je samo što misli da stvarnost može da kontroliše, a snove ne. U jednom trenutku i pita sebe: “I Otkud takva mitska atmosfera i toliko mitskih motiva u meni? Koji deo mene je suštinski i bitniji onaj, koji u snu učestvuje ili onaj koji sve to posmatra, ili su oba jednako bitna. Zašto su razdvojena? Ko sam zapravo ja?“ A pošto je svet besmrtnika pun bola, tuče, otimačine on nailazi na razna iskušenja . Sve to proživljava i kroz maštu i fantaziju, koju prati Marijin tok misli. Nailazi na uske nepremostive klance, bistru reku u kojoj nestaju smrtnici, planinske vence koje treba preći. To su sve prepreke i iskušenja koja mu se dešavaju u životu. Zapisujući tokove svojih misli uspeo je da se rastereti, uskladišti svoje nemire i strahove, da upozna samog sebe, da razume ljude, situacije, da se obuzda kada treba, da ne bude „arogantni tvrdoglavi skot“, da ne bude pacov koji se krije čim treba isterati stvari na čistac i suočiti se sa nevoljom. Jasno mu je je da ne treba ni ceo život da provede na poslu, (kao arhitekta-beskućnik), već da treba da ostavi trag o postojanju. Shvatio je da se promenio, da ima karakter i da lično dostojanstvo nema cenu. A da Privid ima visoku cenu.

Treća perspektiva se otvara umetanjem kulisa tranzicije društva počev od firme, preko prevare i pljačke stanara dok je radio u kotlarnici, sve do načina na koji se on na kraju zapošljava kod bivšeg šefa. Svi smrtnici se tiskaju oko Kapije svetova, razvijaju svoje mane kako bi sopstveni interes predstavili kao opšti interes, baš kao što su to radili mali-veliki bogovi . Uvodjenje ove perspektive ilustruje kako se materijalno urušava i ne znači ništa. U skladu sa tim on bira svoj nekadašnji život, svoju ljubav, svoja osećanja, svoje produženje da nešto traje iza njega. Sve ostalo je prigrabljivanje, bol i patnja, interes, služenje drugima da se osećaš kao potrošna roba.

I na kraju se zaista pored svih mitskih planina i vrhova, iskristalisala poenta. Počeo je kao gubitnik, uniženi čovek koga su svi napuštali, bez svoga Ja. Bez zaokruženog karaktera. Spustio se na dno, porinuo duboko u sebe, izvukao iskrenost, dobrotu, dobru dušu, sposobnost da savlada iskušenja i ljubavna i ona prevarna koja donose novac, izdigao se iznad doušnika, želeći da ga ljudi cene i poštuju,.Provlačeći se kroz sve klance prolaze,uspone, stao je nemoćan, ali popeo se na Vrh. I onda je shvatio da taj put uvek može da prodje, da se „napaja ljubavlju i nežnošću“i da bude na Vrhu, na kratko. Bogovima ipak treba samo sila i moć. A za njega:“ Nema drugog života sem svakidašnjeg“. To mu donosi mir, spokojstvo i sreću. I nadu da će ostaviti trag sopstvenog postojanja.

Svetlana Joksimović

Beograd, 23.11.2021.g.

 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb