Mirko Škiljević

Savremeni srpski roman se, posle avangarde, posmoderne, esejistike, između ostalog vraća linearnoj fabuli, što pokazuje i neobično nadahnuta proza Mirka Škiljevića. Moguću tradicionalnost u psihološko ispovednoj pripovesti Jožefa Červenog – remeti ukomponovani podtekst, tačnije paralelni tok imaginarne mitologije, kao ključ za tumačenje sasvim svakodnevne stvarnosti koja bi trebalo da bude banalna.

Ovakav ključ bi mogao predstavljati nužnu inovaciju, budući da nas romaneskni povratak na fabulativnu formu ne zatiče pred onom istom fabulacijom od pre avangarde, a ni ista reka nije uvek ista, i u nju se ne može dva puta ući. (Dalje)